Овај рад истражује појам биомимикрије, анализирајући њене принципе и могућности њене примене, како у архитектури уопштено тако и у самом ентеријеру. Извршена је анализа њеног развоја кроз историју као и развој биомиметичких материјала. Осим „добрих“ примера примене биомимикрије, приказани су и они који се грешком сматрају биомимикријом, уз јасно објашњење зашто то нису. На крају, неки од изучених принципа примењени су у ентеријеру и екстеријеру зграде „Еlektrolux“ која се налази у Новом Саду.