Рад истражује феномен урбаних ожиљака на територији Новог Сада кроз архитектонско-урбанистичку анализу пет репрезентативних објеката различитих типова деградације. Теоријски оквир заснован је на концептима urban leftovers, brownfield, greyfield, terrain vague и urban void, на основу којих се успоставља типологија и дефинишу критеријуми класификације. Поред историјске и просторне анализе, спроведена је и анкета са циљем испитивања перцепције грађана о овим објектима као носиоцима идентитета града. Рад указује да урбани ожиљци не представљају коначно стање пропадања, већ динамичан процес чији исход зависи од институционалних одлука и друштвеног односа према градитељском наслеђу, постављајући питање одговорности савременог града према сопственој прошлости.