Савремени модели студентског становања све више превазилазе традиционалну улогу студентског дома као простора минималног смештаја и развијају се у сложеније архитектонске системе који подржавају различите аспекте студентског живота. У раду се испитује примена ликовних и просторних принципа у обликовању студентског становања, са фокусом на флексибилност, равноправност и персонализацију простора. Кроз анализу примера студентских домова „Woodie“, „Tietgen Residence Hall“ и „Simmons Hall“ разматрају се различити модели организације приватних и заједничких простора. На основу добијених увида формулисани су принципи који су примењени у ауторском пројекту студентског дома у Новом Саду. Пројекат се заснива на концепту идентичне стамбене јединице, флексибилне организације простора и спрата као микро-заједнице, док се архитектонски израз фасаде развија кроз употребу лаганих текстилних елемената који омогућавају контролу осветљења, персонализацију и динамичну визуелну артикулацију објекта.