Apstrakt
Мастер рад истражује концепт савремене махале као модела идеалне урбане заједнице која комбинује снажне социјалне односе и одржива просторна решења. Применом принципа традиционалних махала у савременом контексту, рад истиче значај психологије простора, осећаја места и друштвене повезаности у урбаном планирању. Посебан акценат стављен је на интеграцију архитектонских и друштвених аспеката како би се створила функционална и социјално инклузивна заједница. Кроз теоријски оквир, анализу традиционалних примера и концептуални приступ, савремена махала нуди одржив модел за будући развој урбаних заједница.
Reference
- [1] Pašić, A. Osmanski period (1463–1878) Urbano okruženje. Arhitektura Bosne i Hercegovine, стр. 4.
- [2] Slavuj, L. (2012). Evaluacija kvalitete urbanoga susjedstva – prednosti i nedostaci neposrednoga životnog prostora. Sociologija i prostor, 50(2), 183–201. https://hrcak.srce.hr/file/132085
- [3] Anioł, W. (2019, January 1). Quality of life and public space in the processes of urban renewal—selected concepts and debate topics. Journal, 44(1), 11–29. https://doi.org/10.31971/16401808.44.1.2019.1129
- [4] Pandžić, J. (2016). Proturječnosti stambenih politika u razvijenim državama EU-a. Sociologija i prostor, 54(3), 219–246. https://hrcak.srce.hr/file/252947
- [5] Ibrahim, F. I., & Nizarudin, N. D. (2019, June 1). Human Interaction Theory for Sustainable City. IOP Publishing, 268(1), 012046. https://doi.org/10.1088/1755-1315/268/1/012046