Нашавши се у средишту све неизвјесније глобалне економије, архитекти су почели да истражују нове идеје и дизајнерске приступе како би истакли сопствену пројектантску праксу и стекли конкурентску предност. Истраживањем употребе архитектонских површи на начин да оне комуницирају са корисницима у динамичком смислу користећи информације из околине, очекује се боље разумијевање савремене позиције архитектуре и њеног међуодноса са другим научним дисциплинама, нарочито у домену дигиталних и електоничких система кроз стварање заокруженог пројектантског процеса, који поред традиционалних метода користи и алтернативне приступе.