Предмет истраживања овог рада су звоници и манастирске целине. Свакако они представљају два одвојена предмета истраживања, али их је готово немогуће ни раздвојити. Њихово међусобно укрштавање и сједињавање кроз историју их представља као нераскидиву (манастирску) целину која је уједно, свака за себе, самостална и посебна тема испитивања којима сам се бавио у раду. Задатак истраживања овог рада је поновно спајање, које је кроз историју раздвојено, ове две целине у једну, у виду имплементације, кроз архитектонску студију, нових осмишљених слободностојећих дрвених звоника у манастирске целине, у сврси оживљавања оба, једно кроз друго.